In Vino Veritas

Platon je rekao: To je najlepši i najčistiji napitak!

Da li je u vinu istina, kao što su govorili stari Latini?  Moguće je, ali postoje i nesumnjive činjenice koje govore o tome da je vino divan dar prirode koji je dobar za dušu i telo. Ipak, važno je znati i da ne bi trebalo preterivati sa njim, jer ako ga konzumirate umereno, ono će imati povoljno dejstvo na vaše srce i krvne sudove, a u suprotnom osećaćete samo negativne posledice, kao što je mamurluk ili glavobolja.

Čaša vina pre obroka povećava apetit, ali čaša crnog vina sadrži oko 80 kalorija, čaša belog vina oko 75, dok čaša desertnog vina sadrži oko 175 kalorija.

Ne postoji precizna formula o tome kakvo vino treba služiti uz koju vrstu jela, ali postoje neke uobičajenosti koje su postale univerzalne. Bela i roze vina se obično hlade (na 10 do 12 stepeni) pre serviranja, dok se slatka bela vina i većina aromatičnih crnih vina čuvaju na sobnoj temperaturi. Uz predjelo (engl. starters), treba piti lako vino, ali ako je jelo jače (kavijar, dimljena riba itd.), može se ponuditi čaša “bistrog” vina. Lakim vinima koja pristaju uz svu mariniranu ribu, morske plodove i salate, smatraju se : rizling, beli burgundac, švajcarski fendant, suvi šampanjci i druga. Uz pršutu, razne nareske i dimljeni losos, obično se nude crna vina blago gorkog, oporog ukusa.

Uz ribu se piju obična stona vina. Ukoliko je riba masnija, serviraju se opora vina. Jela od belog mesa zahtevaju laka aromatična vina, a uz jače pečeno belo meso teće belo vino. Tamno meso kao što je govedina, jagnjetina svinjetina, pačije, ćureće meso ili divljač najbolje se slažu uz čašu crnog vina.

Kvalitet vina zavisi od kvaliteta grožđa, načina prerade i brige o vinu. Prilikom kupovine treba proveriti da li ima taloga. Starenjem belo vino postaje tamnije, jer gvercitin (svetložuti pigment koji belo vino čini belim) vremenom postaje tamniji, tako da je tamnije vino i starije. Rubin crvena boja kod crnog vina potiče od pigmenta antocijana iz kožice crnog grožđa. Kako crno vino stari, crveni pigment stupa u reakciju sa taninom i ono poprima braonkastu boju.

Zavisno od vrste i načina proizvodnje, vino sadrži od 9 do 15 odsto alkohola. Vino u svom sastavu ima i isparljive materije (vinsku, jabučnu kiselinu  i dr.), tanine, bioflavonoide koji mu daju karakterističan ukus i miris. Vino takože sadrži i mineralne sastojke, uglavnom soli natrijuma i magnezijum, a crno vino sadrži i gvožđe. Vino takođe obiluje vitaminima grupe B kao i vitaminom C.

Vino i zdravlje

Da je crno vino zdravo odavno se zna, ali treba naglasiti da ga treba konzumirati umereno, jer isto tako, činjenica je  da se njegove pozitivne strane precenjuju i služe samo kao izgovor za  ljubitelje ovog alkoholnog pića.

Vino jeste i ostaje namirnica koja sadrži alkohol i ne spada u lekove. Još manje je univerzalni lek koji “otklanja sve probleme”. Mada, ostaje takože i činjenica da vino kao ekstrat grožđa sadrži sve prirodne materije koje se sada uspešno mogu izdvajati u čistom stanju.

To je bila polazna osnova za osoblje sa Univerziteta u Torontu da analizira sva dosadašnja istraživanja vina samo sa jednim ciljem: da se utvrdi uzročna veza vina i zdravlja. Sve je počelo pre dvadesetak godina, kada je Selvin Ležer sa saradnicima objavio studiju, koja je pokazala da među stanovnicima zemalja koji uživaju u crnom vinu ima malo smrtnih slučajeva od srčanog udara! Ta studija bi prošla nezapaženo da se u “celu priču” nije uključio Francuz, dr Serž Reno, koji se istim problemom pozabavio u svojoj studiji, koja je kasnije dobila popularni naziv “francuski paradoks”. Reno se poslužio podacima Svetske zdravstvene organizacije o odnosu između potrošnje mleka i pojave bolesti srca i krvnih sudova srca, tvrdeći da je mlečna mast najveći krivac za nastajanje srčanih bolesti. No, pokazalo se da stanovnici nekih francuskih gradova troše velike količine mleka, a opet ne pate od bolesti srca i krvnih sudova. Naime, prema “dobroj staroj francuskoj tradiciji”, oni su svakodnevno pili crno vino! Slična istraživanja sprovedena su i u San Dijegu, u Kaliforniji, i rezultati su bili identični.

Zaključak je bio jasan: gde god se pije crno vino, smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova je manja. Nakon tog otkrića, trebalo je još samo utvrditi šta se događa kada se potrošnja crnog vina smanjuje ili povećava, i koja materija iz crnog vina deluje “lekovito”, da li je to alkohol ili nešto drugo? Tako je pred naučnike postavljen težak zadatak: da ispitaju svaku materiju iz vina i naučno dokažu njenu delotvornost. Prvo su uspeli da dokažu da je vino delotvorno samo u malim količinama, a to znači kada se uzima 1 do 3 čaše dnevno. “Ispijanje” većih količina nema dobar učinak, naprotiv, vodi porastu smrtnosti.

Novija istraživanja su ukazala i na veliku delotvornost fenolnih materija iz vina (onih koje mu daju gorak i opor ukus), a među kojima se ističu kvercetin i njegovi srodnici flavonoidi. Napokon je otkriven i resveratrol, za koji je eksperimentalno dokazano da usporava zgrušavanje krvi.

Kako se resveratol nalazi posebno u kožici crnog grožđam, jasno je da ga ima najviše u crnom vinu (prosečno 5 mg/litru). U belom vinu ga nema u opšte. Budući da je to mala količina , bilo je pokušaja da se ta supstnca koncentriše sušenjem vina  i pretvaranjem vinskog praha u tablete. Naravno, u crnom vinu postoji i obilje drugih fenolnih supstanci flavonoida koje deluju kao antioksidanti, naročito sprečavajući oksidaciju  LDL (lošeg) holesterola.

Zaključak iz više studija je da redovno konzumiranje crnog vina (čaša do dve dnevno) podiže antioksidacijsku aktivnost krvi i sprečava njeno zgrušavanje, tj. slepljivanje krvnih pločica.

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. orion07 says:

    Odlican blog,jako mi se svidja 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s