Kratka istorija kalendara (Zašto baš februar ima 28/29 dana?)

Datum

Jednom sam u gimnaziji iz astronomije dobila temu za seminarski rad da pišem o kalendaru. Pomislila sam: Bože, kakva dosadna tema, šta tu ima da se piše –  dani, meseci, brojevi, godine i to je to! Medjutim, počela sam da istražujem i videla koliko je ustvari duga sama istorija stvaranja kalendara, koliko je bilo potrebno naučnih dostignuća, truda, rada, pa i samih istorijskih okolnosti da bismo danas imali ovakav kalendar.

Sigurno znate da danas postoji nekoliko različitih kalendara kao što su: Jevrejski, Islamski, Kineski, kalendar Maja (onaj koji je najavljivao smak sveta), Julijanski (koji koristi naša Pravoslavna crkva), ali najširu upotrebu ima Gregorijanski kalendar.

Problem svih kalendara u ljudskoj istoriji bio je u tačnom utvrđivanju broja dana u toku jedne godine.

Siderička godina je vreme koje Zemlja na svom kružnom (tačnije eliptičnom) kretanju obidje oko Sunca i takvo kretanje naziva se revolucija.

Kalendarska godina je ono što nazivamo sunčanom, astronomskom ili tropskom godinom i to je vreme koje protekne između dva uzastopna prolaska Sunca kroz tačku prolećne ravnodnevice.

Siderička godina je nešto duža od tropske – za oko 20 minuta i 26 sekundi, iz razloga što se zamišljene tačke ravnodnevnice (ekvinocijumi) pomeraju retrogradno i ovo se naziva precesija.

Tropska godina prosečno traje 365,24218967 dana ili 365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi.

Kada su drevni narodi počeli da računaju vreme, da broje dane i da ih grupišu nije jasno utvrdjeno. Poznato je da su stari Vavilonci još oko 4000 p.n.e.  posmatrajući mesečeve mene ( jedan mesečev ciklus iznosi 29 i 30 dana), godinu podelili na 12 takvih meseci po 30 dana, što je ukupno činilo 360 dana. Vremenom su uvideli da im za celu godinu nedostaje još  otprilike 5 dana, pa su na taj način svake pete godine uvodili prestupnu godinu i dodavali još jedan mesec sa 25 dana, kako bi nadoknadili zaostatak. Za stare Vavilonce to narušavanje harmonije od 12 meseci sa po 30 dana i dodavanjem svake pete godine tog trinaestog meseca,  smatrano je kao predznak nesrećâ. Tog meseca se niko nije prihvatao nekog ozbiljnijeg posla. Ta praznoverica se održala do današnjeg dana verovanjem da broj 13 donosi nesreću.

Takodje Vaviloncima dugujemo još jednu zaslugu, a to je sedmica. Smatra se da su oni bili ti koji su odlučili da nedelje imaju po sedam dana. Naime, Vavilonci su se opredelili za broj 7 jer je on za njih imao magična svojstva zbog toga što je u krugu moguće ucrtati još šest krugova istog poluprečnika (sa centrima po obodu prvog kruga), koji se međusobno zahvataju i prolaze kroz zajednički centar. Spoljni krugovi su označavali bogove, a unutrašnji je predstavljao boga bogova, jer je zahvatao delove svih spoljnih krugova. Ukupno je 7 krugova, iste veličine. Stari Vavilonci su takodje poznavali i 7 nebeskih tela. Zanimljivo je reći da su Vavilonci (a i mnogi drugi stari narodi) smatrali da je Mesec planeta. Uostalom reč planeta je grčka i u prevodu znači lutalica. Od planeta su poznavali MerkurVeneruMarsJupiter i Saturn. Sedmo pokretno nebesko telo za koje su znali je Sunce. Svih tih sedam nebeskih tela su smatrali planetama (lutalicama). Zbog orgomne udaljenosti, druga nebeska tela su njima izgledala kao prikovana za svod, bez obzira na kretanje Zemlje oko Sunca. “Da je i Zemlja član iste porodice (planeta), oni nisu ni slutili“, kaže naš naučnik i akademik dr Milutin Milanković, niti su mogli objasniti zakone njenog kretanja. Oni su tih 7 poznatih nebeskih tela smatrali božanstvima i svakom od njih posvetili po jedan dan. Još uvek se iz imena nekih dana u pojedinim jezicima gde je ostao prevod moze videti kojem su nebeskom telu posvećeni. Sunday, Sonntag – suncu, Saturday – Saturnu, Monday, Lunes – Mesecu itd.

Nekoliko hiljada godina pre Hrista, kao i danas, postojao je problem koji je proizilazio iz toga što vreme okretanja Zemlje oko Sunca nije ceo broj dana.

Još 3000 godina pre Hrista stari Egipćani su godinu delili na 365 dana. Obzirom da je to vreme kraće od stvarne vrednosti (rekli smo da prosečno godina traje 365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi), njihovo iskustvo u praćenju prirodnih pojava (kao što su poplave Nila, žetve i sl.), pokazivalo im je da se njihov zvanični kalendar ne poklapa sa prirodnim. Znali su da poplave uvek padaju u isto doba godine i to je bio događaj od vitalne važnosti za njihovo carstvo. Ali primetili su da iz godine u godinu one po kalendaru kasne sve više, što je njihovim astronomima bio nepobitan dokaz da je njihova zvanična kalendarska godina kraća od prirodne.

Tek posle punih 1460 godina poplave Nila su počele na isti dan kao i pre. To je značilo da je za to vreme njihov kalendar u odnosu na prirodni zakasnio za čitavu jednu godinu, odnosno za 365 dana. Jednostavnim deljenjem (365 : 1460 = 0,25) pokazalo se da je njihov kalendar zaostajao za ¼ dana.   Tako su stari Egipćani 238. godine p.n.e. Kanopskim ediktom reformislai kalendar, uveli svaku četvrtu godinu kao prestupnu sa 366 dana. Ovaj kalendar je do tada bio najprecizniji ali je ipak i on činio sistemsku grešku, jer dan ne traje tačno 365 dana i 6 časova, nego malo kraće; ne traje 365,25 dana, nego 365,2422 dana.

Za područje Evrope,  najznačajniju ulogu u rasprostiranju kalendara imali su stari Rimljani. I sama reč kalendar vodi poreklo iz latinskog jezika Kalendae –  je bio naziv za svaki prvi dan u mesecu. Stari Rimljani su imali i izreku:  Ad calendas graecas, što je značilo “na grčki kalendar” ili praktično nikada, jer Grci tada nisu imali nikakav kalendar. Medjutim u to vreme rimski kalendar nije bio ni približno tako dobro organizovan kao egipatski. Naime, po rimskom kalendaru godina je počinjala u Martu, od prolećne ravnodnevnice. Mart (Martius) kao prvi mesec u godini bio je posvećen rimskom bogu rata Marsu. Dalje su sledili April (Aprilis), Maj (Maius) i Jun (Junius), posvećeni drugim rimskim bogovima i onda Quintilis, Sextilis, September, October, November i December, kao peti, šesti, sedmi, osmi, deveti i deseti mesec. Kao što vidite, neki nazivi su ostali i do danas, samo što više nemaju ta značenja. Svi zajedno su imali 304 dana ali posle tog perioda od 10 meseci, dolazio je jedan period od 61 dan nenumerisanih i neimenovanih dana. Tek kasnije je dodat mesec Januar, koji je dobio naziv po bogu Janusu.  U vreme kada je usvojen, Februarius je imao svega 23 dana i po tradiciji, taj 23. dan je predstavljao kraj stare kalendarske godine.

Ovakav haotičan rimski kalendar reformisan je za vreme vladavine Julija Cezara i to najviše zahvaljujući njegovoj ljubavnoj avanturi sa tadašnjom vladarkom Egipta – Kleopatrom. Reforma je izvršena 46. godine p.n.e. po sugestijama egipatskog matematičara i astronoma, čuvenog Sosigena iz Aleksandrije, a po Juliju Cezaru se i danas naziva julijanski kalendar. Godina je bila podeljena na 12 meseci, od kojih je šest bilo sa po 31 dan, šest sa 30, koji su se naizmenično smenjivali, a jedan, poslednji (Februar) sa 29 dana u prostoj i 30 u prestupnoj godini.  Nazivi meseca su ostali isti, s tim što je u čast Cezara dotadašnji Quintilis promenio naziv u Julius. Cezar je naredio da se sledeće tri godine računaju kao proste sa 365 dana, a da četvrta bude prestupna. Taj dan više u prestupnoj godini dodat je najkraćem mesecu u godini – februaru, koji u prostoj godini ima 29 dana. To je urađeno stoga jer je do tada nova godina počinjala 1. marta. Cezarovom reformom početak nove godine je prebačen na 1. januar. Tek početkom XVII veka većina zemalja je prihvatila 1. januar kao prvi dan u godini. Italija i Engleska su tek posle 1750. godine prihvatile taj datum kao zvanični početak godine.

Nakon Cezareve smrti, Oktavijan Avgust je izvšio još jednu manju reformu, ako se tako može reći. Naime, on je odlučio da dotašnjem Sextilisu, mesecu koji je sledio posle Cezarovog Juliusa, da ime Augustus po sebi, jer zašto bi samo Cezar imao svoj mesec? Ali ni to mu nije bilo dovoljno da nahrani svoju sujetu, jer je naime Cezarov mesec imao 31 dan, a Avgustov samo 30. On se onda dosetio i rešio da uzme još jedan dan od Februara koji svakako ima samo 29/30 dana i da ga doda svom mesecu. Tako smo dobili da Jul i Avgust sada imaju po 31 dan iako su u kalendaru jedan do drugog, a da je Februar ostao sa 28 dana u prostoj, a 29 dana u prestupnoj godini. Tim potezom znatno je narušena postojeća simetrija julijanskog kalendara. Sada su se tri meseca od po 31 dan našla jedan do drugog: juli, avgust i septembar. Zato je odlučeno sledeće: septembar i novembar će imati po 30 umesto po 31 dan, dok će oktobar i decembar imati po 31 umesto 30 dana. Tako je opet napravnljena kakva-takva simetrija: dva letnja meseca, juli i avgust (jedan do drugog) će imati po 31 dan, kao i dva zimska, decembar i januar.

Pošto je srednja julijanska godina duža od prirodne (tropske) za ~11 minuta i 14 sekundi i kako se ta razlika stalno akumulira, ona za približno 128 godina iznosi 1 dan.

Za 400 godina ta razlika naraste na 3 dana 2 sata 52 minuta i 48 sekundi, a za 800 godina naraste na 6 dana 5 sati 45 minuta i 36 sekundi. Da zvanični kalendar ne bi išao (žurio) ispred prirodnog, bilo je potrebno izvršiti njegovu prepravku.

Rimski papa Gregorius (Grgur) XIII je 24. februara 1582. godine obznanio reformu do tada postojećeg, julijanskog kalendara. Kada je papa 1582. godine promenio kalendar, prolećna ravnodnevica (21. mart) je padala čitavih 10 dana posle ovog astronomskog događaja. Zato je odlučeno da se obriše (izostavi) 10 dana iz kalendara, tako što iza četvrtka 4. oktobra 1582. godine odmah dolazi petak 15. oktobra 1582. godine (umesto 5. oktobra). Pravilo ustanovljeno i primenjivano u julijanskom kalendaru da je svaka četvrta godina prestupna, menja se. U novom, Gregorijanskom kalendaru prestupna je svaka četvrta godina, a sekularne godine (one koje se završavaju sa 00) samo one deljive sa 400.

Treba još napomenuti da je naš naučnik Milutin Milanković 1923. godine na saboru u Carigradu izneo predlog za reformu Gregorijanskog kalendara, čije odredbe na žalost nisu usvojene.  Da je taj predog prihvaćen mi bi danas koristili najsavšeniji kalendar koji bi ustvari bio najpriblizniji realnim astronomskim  pojavama.

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. Foffice says:

    Sve je to lepo što si prepisala o vaviloncima, rimljanima, egipćanima, ali da si samo malo istraživala, sigurno ne bi propustila da spomeneš kalendar sa najstarijom početnom godinom na svetu. Sramota je živeti u Srbiji i pisati o toj temi, a ne znati jedan takav podatak. Pomoći ću ti samo ‘malo’ – korišćen je u srednjem veku. Prijatno!

    Like

  2. Elizbeth says:

    I see a lot of interesting articles on your website. You
    have to spend a lot of time writing, i know how
    to save you a lot of work, there is a tool that creates unique, SEO friendly posts in couple of minutes, just type in google – k2 unlimited content

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s