Atina – doživljaji sa putovanja

Atina – Boginja mudrosti 

Utorak 28. mart 2017.

Ušla sam u voz koji vodi od aerodroma do trga Omonia, gde sam rezervisala hotel. Sa mnom je seo jedan Italijan koji započinje priču o tome da mu pomognem na kojoj stanici on treba da izadje. Pokazuje mi crno-belu odstampanu mapu i ja zaključujem da izlazimo na istoj stanici:
– Ja sam Ernest.

– Marija, drago mi je. Ernest, kao Ernest Hemingvej.

– Haha… da da.

– Ili kao junak iz komedije Oskara Vajlda, Važno je zvati se Ernest.

– 🙂
Samo mi se osmehnuo, ili nije čitao to delo, ili mu se nije svidelo to poredjenje, nisam mogla da zaključim, no nastavili smo da ćaskamo.
On je sa severa Italije, negde na granici sa Austrijom. Kaže maternji jezik mu je nemački. Pričamo o putovanjima, i kaže kako je došao poslovno u Grčku. Pomislih, kako nije uopšte poslovno obučen, već onako kežual i još uz to nosi neki ranac. Kaže da je veterinar, da radi za organizaciju EU koja se bavi kontrolom bolesti životinja i da je došao da pregleda kako Grci kontrolišu i suzbijaju bolesti domaćih životinja. Bio je ljubazan i nije flertovao. Rastali smo ne na trgu Omonia, pozdravili, poželeli jedno drugom sve najbolje. Nije pitao za moj kontakt, i tako se nikada više nismo videli.
Trg Omonija, koji se nalazi u centru grada je bio preplavljen imigrantima sa Bliskog istoka, i na sve strane se čuo samo arapski. Čekaj, jesam li ja u Atini, bila je moja prva pomisao. Osećao se miris marihuane. Kažu mi da je ovaj trg izgledao potpuno drugačije pre ove imigrantske krize. Stigla sam u hotel. U lobiju sam primetila jednog nižeg gospodina od nekih 40-45 godin u finom odelu koji je gledao u mene sa željom da započne razgovor. Bila sam okupirana koferom, ključom, telefonom i povezivanjem na wi-fi, tako da mu nisam dala ni jedan signal da bi mi se obratio. U liftu sam srela jednog dečka koji me pitao da li mi treba pomoć sa koferom, ljubazno sam se zahvalila i rekla da sam ok. Nosio je trenerku i usku majicu pa su se nazirali savršeno izdefinisani mišići. Bio je tamnoput i po izgledu bih rekla da je Egipćanin, jer mi je delovao nekako arapski. On je izašao na petom spratu, ja sam nastavila ka osmom. Smestila sam se u sobu, ostavila stvari, presvukla i odmah istrčala napolje da prošetam i malo vidim grad. Uputila sam se ka Akropolju. Na nekih 10 min hoda dolazi se do trga Sintagma koji je glavni centralni trg u Atini. 

Trg Sintagma

Tu se nalazi zgrada Parlamenta koja me nije nešto posebno odusevila lepotom. U nastavku ulice Panepistimiou, što na grčkom znači Univerzitet, nalazi se i niz kulturnoistorijskih zdanja prelepe arhitekture: zgrada Akademije, Univerzitet i Nacionalna biblioteka.

Nacionalna biblioteka
Univerzitet
Akademija
 

Do Akropolja sam stigla suviše kasno, zatvara se u 5, a sada je bilo već 6. Nema veze, sutra imam ceo dan. Malo sam prošetala oko muzeja i tu srela jednog starijeg gospodina.
– Ćao, ti si balerina? – Obratio mi se jedan stariji čikica, koji je na glavi nosio neku crnu ućebalu periku, i to je bilo više nego očigledno, jer mu je sa strane virila njegova seda kosa.

– Haha zdravo, nisam balerina. Bila sam kao mala.

– Izgledaš kao balerina. Ovde si turistički?

– Da, da.

– Koliko si ovde?

– Evo tek sam stigla.
I onda je krenuo da mi priča šta treba da posetim i poveo me je do zgrade Turističke organizacije Grčke, koja se nalazi odmah blizu ulaza u Akropolj. Tu sam uzela brošure, magazine i mapu. Pomislih: “taman fino da čitam večeras i da se pripremim za sutrašnji obilazak.” Pozdravila sam starijeg gospodina, zahvalila mu se i krenula nazad ka hotelu da stignem pre mraka.


Na vratima hotela sam zatekla onog gospodina u odelu, zajedno smo ušli u lobi. Video je kako nosim turističke brošure i magazine o Atini i ovog puta mi se obratio:
– Zdravo, prvi put si u Atini?

– Da, i već mi se svidja – odgovorila sam mu uz osmeh, – htela sam odmah da odem do Akropolja, ali je već bio zatvoren.

– Da, da, van sezone sve radi kraće. Znaš da Akropolj bude otvoren i tokom noći kada je pun mesec, da, da jednom mesečno radi celu noć.

-Stvarno? Pa to je sjajno!

– Da, posetiocima se pruža ta mogućnost da uživaju u atmosferi punog meseca na Akropolju. Nisam se predstavio, ja sam Dimitris.

– Marija, drago mi je.

– Hoćeš da popijemo nešto tu? – pokazavši na bar u hotelu.

– Da, zašto da ne, taman da mi pokažeš sta sve treba da vidim u Atini.

– Sa zadovoljstvom 🙂
Dimitris je bio jako prijatan. Odisao je nekom dobrotom, i ulivao je poverenje. Bio je visok oko 180, sa malo vidljivim stomačićem i zaobljenim licem. Primetila sa da je veoma inteligentan i da govori jako dobro engleski. Ljubazno mi je na mapi obeležio sve interesantne znamenitosti koje treba da vidim, i takodje precrtao delove grada koji su po malo opasni i koje treba da izbegavam. Rekao mi je da je advokat, da je danas imao seminar tu u hotelu, da je ostalo samo još da sačeka da završe neke papire. Sutra će ceo dan biti na sudjenju van grada ali je uveče slobodan pa je predložio da odemo na večeru u jedan divan restoran tu blizu, sa kojeg se prostire nezaboravan pogled na Akropolj. Razmenili smo brojeve, i rekla sam mu da ću se javiti. 
Vratila sam se u sobu, uzela sam da čitam brošure, ali posle dva koktela, leta i šetnje, osećala sam se previše umorno. Pomislih: “bolje da spavam i budem sveža za ujutru.”

Atina – kolevka demokratije

Sreda, 29. mart 2017.

Probudila sam se oko 8, istuširala i sišla na doručak. Na doručku sam ponovo srela dečka iz lifta. Pošto mu je bilo jasno da putujem sama, pitao je da mi se pridruži za doručkom. Krenuli smo da ćaskamo i rekao mi je da se zove Dejv. Hmmm neobično ime za nekog Arapina, ali dobro.

– Odakle si? – pitao me je.
– Iz Beograda, Srbija, a ti?
– Ja sam iz Iraka, ali sada živim u Italiji, na jugu.
– Oo lepo, a ovde si turistički?
– Pa, više poslovno.
– Stvarno?
– Da, zapravo dva meseca živim ovde u hotelu, radim kao lični trener za par klijenata.
– Hmmm lepo, zato si tako zgodan. – pomislih: “sad mi je jasno odakle takvo mišićavo telo.”

Uputio mi je kompliment da lepo izgledam i pitao me o mojim navikama vezano za ishranu i vežbanje. Dao mi je par saveta. Na primer, da vodu ne pijem tokom obroka, već pola sata pre ili posle. Zapamtila sam to.

Ispričao mi je kako je u Iraku bio u specijalnim jedinicama koju je obučavala i finansirala vlada SAD-a kako bi se borili protiv terorizma. Kad su se Amerikanci povukli iz Iraka 2012. svi koji su bili u tim jedinicama ostavljeni su na milost i nemilost vladi Iraka koja ih je proglasila državnim neprijateljima. Kaže da mu je život bio ugrožen i da je zatražio politički azil. Tako je 2013. došao da živi u Italiju. Od tada nije video svoju porodicu.

– Jel imaš brata ili sestru? – pitala sam ga.
– Da, petoricu braće i jednu sestru.
– Ooo lepo, od istih roditelja? – pitam ja, kao da ne znam da je to normalno u islamskim državama.
– Haha da, kod nas su velike porodice uobičajene.

Rekla sam mu da planiram posle doručka da odem do Akropolja, pa ako nema obaveze može da mi se pridruži. Rado je prihvatio i rekao da nema obaveze, tek u 3 ima trening u teretani. Dejv je bio fin momak, ne previše pričljiv, bio je veoma kulturan i imao je fine manire. Strogo je pazio sta jede i u njegovom tanjiru su preovladavali salate, povrće i belance iz kuvanih jaja. To mi je bilo po malo smešno, pogotovu kad mi je rekao da pre doručka uzima i proteinski šejk. Oblačio se pomalo ekstravagantno, nosio je previše uske stvari, kao da je želeo da po svaku cenu istakne svoje mišiće. Iskreno za moj ukus bio je malo mršaviji, imao je previše uzak struk. Na kosu je stavljao dosta gela, sve mi je to govorilo da je neko ko dosta brine o izgledu. 
Akropolj

Akropolj je svakako nezaobilazan svakome ko se nađje u Atini. O njemu neću posebno pisati jer je suvišno, svuda možete pronaći istorijske činjenice o tome. Pogled koji se pruza na Atinu je impozantan. Meni je bilo fascinantno i to sto sam videla par devojka iz Rusije i Azije koje su se pele po strmim stazama i stenama Akropolja u cipelama na stiklu.. Ne znam čemu takav mazohizam ali dobro, valjda zbog slikanja. Stepenice i staze umeju da budu prilično klizave usled uglačanosti stena, pa je neophodno biti pažljiv. U podnožju se nalaz i pozorište sa početka ovog veka – Herodov Odeon. 

Panorama Atine
Herodov Odeon

Kad je Dejv otišao, ja sam produžila sama u muzej.

Akropoljski muzej se nalazi u podnožju planine. Prelepa zgrada, savremene arhitekture gde su podovi uglavom uradjeni od stakla kako biste dok hodate gledali arheološke iskopine stare Atine ispod vas. Doživljaj je prelep jer je takav pod uradjen na velikoj površini muzeja, a čak i ispred njega. Na drugom spratu se nalaze originalne karijatide iz Erehtejona, kao i mnogi drugi eksponati. Sa balkona restorana pruža se prelep pogled na Akropolj i Atinu, a na poslednjem spratu vrti se film o izgradnji Partenona. Ulaznica košta samo 5€ i mislim da ovo nikako ne treba propustiti.

Akropoljski muzej

U blizini se nalazi Plaka, mesto gde se mogu kupiti prelepi suveniri.

Stigla sam oko pola 7 u hotel da se spremim za večeru sa Dimitrisom. On me je sačekao u dogovoreno vreme i otišli smo u restoran.

Restoran je prilicno ekskluzivan i nalazio se na krovu hotela Electra Metropolis Athens. Hrana je bila izuzetno ukusna i divno servirana, osoblje takodje ljubazno. Iz restorana se pruža divan pogled na grad i Akropolj. Vino koje sam probala me je oduševilo, jer nisam očekivala da Grci imaju tako dobro vino.


Dimitris je delovao izuzetno iskreno i opušteno. Trudio se da se ja osećam prijatno i zadovoljno, i zaista je tako bilo. Pričala sam mu kako sam provela dan i kako hoću sutra da odem do mora. Izvadio je iz jakne nekakav paket umotan u lep papir, i rekao mi: 

– Ovo je za tebe. 
– Za mene? – bila sam jako iznenadjena, po dodiru sam osetila da ne neka knjiga. – Knjiga? – pitala sam.
– Da, nadam se da će ti se svideti, juče sam cunjao po tom gradu i u knjizari naišao na ovu knjigu, pa sam pomislio da je uzmem za tebe.
– Jao, hvala ti, divan si! – stvarno me je to raznežilo jer nisam očekivala da mi neko kupi poklon ko me tek drugi put vidi u životu.

Knjiga je bila: Izabrana poezija Leonarda Koena. 

– Stvarno si divan, hvala ti puno, baš volim Koena, a volim i da čitam.
– Drago mi je da ti se svidja. Znaš, on je jedno vreme živeo tu u blizini Atine, na ostrvu Hidra, i pisao je poeziju inspirisan životom nad grčkim nebom.
– Hmmm nisam to znala…

Vratila sam se kasno u hotel, sa željom da se naspavam i sutra budem spremna za Egejsko more.

Atina – Egejsko more i kokteli

Četvrtak, 30. mart 2017.

Narednog dana posle doručka, odmah sam se uputila ka trgu Sintagma odakle su mi rekli da mogu da uhvatim tramvaj do Glifade na obali Egejskog mora. Ušla sam u tramvaj br. 5. Put je trajao oko 45 minuta. Kada sam izašla na stanici Paralia Glyfade osetila sam divan miris mora. Iako je kraj marta dan je bio sunčan i topao sa nekih 22 stepena. Krenula sam da prošetam. Plaža je bila prilično prazna, a more mirno. Uživala sam na suncu u mirisu soli i šumu talasa. Dogovorila sam se sa Dimitrisom da se nadjemo oko 3 na plaži. Kad je stigao, otišli smo prvo na ručak u jedan divan restoran u mestu Vari sa pogledom na more. 

Plaža Glifade

Nakon ručka smo produžili ka rtu Sounion, oko 69 km od Atine. Prema legendi, odavde je sa litice u more skočio i utopio se kralj Egej, po kojem je i more dobilo ime. On je videvši da se brod njegovog sina Tezeja sa Krita vraća sa podignutom crnom zastavom, zaključio da mu je sin mrtav, i da nije uspeo da savlada Minitaura, i u očaju se bacio u more. Naime, Tezej se sa Krita vratio živ, ali je zaboravio da stavi belu umesto crne zastave. 

Sounion
Na uzvišenju se nalazi i Posejdonov hram, izgradjen otprilike 440. godine p.n.e. u čast boga mora. Hram je izgradjen od belog mermera u dorskom stilu, a poznat je i po tome sto je u njemu urezao svoje ime čuveni pesnik Lord Bajron na svom putovanju po Grčkoj 1810/11 godine.

Posejdonov hram

Vratili smo se predveče u Atinu, i Dimitris je predložio da odemo u jedan bar na koktele. Nisam ni sumnjala u njegov izbor. Bar The Clumsies me je oduševio. Mesto je potpuno autentično, sastoji se iz nekoliko prostorija i svaka je uređena na poseban način. Najviše mi se dopala soba s kaminom, stolom za bilijar i velikim krevetom za čitanje iznd kojeg su polica sa knjigama. Sta više, ovaj bar je pravo mesto za znatiželjne osobe istančanog ukusa poput mene. Naime, kata koktela je uradjena na vrlo elegantan i zanimljiv način, poput neke knjige. Svaki koktel nosi naziv po nekoj grčkoj reči koja je manje ili više poznata i uz svaku reč stoji i kratka pričica o tome šta ona predstavlja u grčkoj kulturi ili mitologiji. Uz to naravno stoji i spisak sastojaka koji se nalaze u odredjenom koktelu. Da napomenem još da je ovaj bar uvršten u 50 najboljih koktel barova na svetu, tako da ga nikako ne treba propustiti ako se nadjete u Atini.

The Clumsies

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s